ŠTA TREBA ZNATI O PREVENCIJI GRIPA

Grip je akutno infektivno respiratorno oboljenje izazvano virusima koji primarno i selektivno napadaju epitel respiratornih puteva.

Virus gripa spada u grupu miksavirusa. Razlikujemo tri tipa virusa: A, B i C. Svi imaju slična biološka i patogena svojstva, ali se razlikuju po antigenoj strukturi. I antigena struktura pojedinih tipova virusa može vremenom da se menja. Ovo se naročito odnosi na tip A, koji je vrlo nepostojan te se menja u toku same epidemije. Poznata su 24 podtipa virusa A. Ne postoji unakrsni imunitet pa je moguće preboleti više puta grip u kratkim vremenskim razmacima.

Grip izaziva masovna oboljenja i širi se neverovatnom brzinom pa prerasta u pandemije. Zbog masovnosti infekcije i brzine kojom seširi i dobija ime GRIP koje potiče od francuskog "agriper"što znači zgrabiti,ščepati. U našoj zemlji broj obolelih varira od 45-500.000 obolelih.

Inkubacija je kratka 1-2 dana. Počinje naglo iz punog zdravlja sa drhtavicom i skokom temperature. Zatim se javljaju fizička i psihička iscrpljenost, glavobolja, bol očnih duplji, vrtoglavica, znojenje i bol mišića, zglobova i kostiju. Pored ovih opštih simptoma javljaju se znaci zapaljenja disajnih puteva, zapušen nos, kijavica, suvi kašalj. Nakon jednog dana javlja se pojačana sekrecija iz nosa i dolazi do iskašljavanja lepljivog sekreta.

U nekomplikovanim slučajevima temperatura traje 3-5 dana, a objektivni nalaz se noramalizuje za 7-10 dana. Rekovalescencija je kratka ali bolesnik dugo oseća fizičku i psihičku iscrpljenost.

Danas je zahvaljujući prevenciji broj komplikacija smanjen. Komplikacije su posebno opasne za decu, hronične bolesnike i stare osobe. Najčešće su bakterijske komplikacije: pneumonije, bronhopneumonije, zapaljenje srednjeg uva, sinuzita, redje encefaliti, paralize facijalnog nerva.

Dijagnoza se postavlja lako, naročito u toku epidemije: nastaje iz punog zdravlja a podatak o kontaktu sa sličnim bolesnicima ima veliki dijagnostički značaj.

Ne postoji kauzalna terapija gripa. Glavni cilj je ublažiti simptome bolesti, smanjiti intoksikaciju , kao i sprečiti i lečiti komplikacije. Simptomatska terapija obuhvata: antipiretike, kapi za nos radi smanjenja sekrecije, borbu protiv suvog kašlja, dehidratacije.

Topličajevi, polivitaminska terapija i obavezno ležanje u toku febrilnog perioda a kod starijih i u vreme oporavka. Antibiotici imaju mesta u lečenju komplikacija i njihovoj prevenciji kod starih i hroničnih bolesnika.

Opšte zaštitne mere su izolacija bolesnika, izbegavanje velikih skupova,često provetravanje prostorija. U velikim epidemijama: smanjiti obim rada javnih službi, ograničiti posete bolnicama itd.

Specifična profilaksa se zasniva na masovnoj aktivnoj imunizaciji . Prisutna je stalna promena tipova i varijanti , imunitet je strogo tipski, pa prvo treba identifikovati virus pa proizvesti odgovarajuću vakcinu.

Kada ovakvu vakcinu primi veliki broj ljudi u oktobru , novembru u decembru je stvoren solidan kolektivni imunitet. Imunitet je kratak pa se vakcinacija ponavlja svake godine.

Vakcina se preporučuje bolesnicima s kardiovaskularnim i bronho plućnim oboljenjima, dijabetom, Adisonovom bolesti kao i osobe starije od 65 godina. Trudnice treba vakcinisati ako inače pripadaju kategoriji osoba sa povećanim rizikom.

Zbog svega napred navedenog neophodno je istaći da se ne treba upuštati u uzimanje lekova na sopstveni rizik, nego se obavezno javiti svom lekaru.

ŠTA TREBA ZNATI O PREVENCIJI GRIPA
	Grip je akutno infektivno respiratorno oboljenje izazvano virusima koji primarno i selektivno napadaju epitel respiratornih puteva. Virus gripa spada u grupu miksavirusa. Razlikujemo tri tipa virusa: A, B i C. Svi imaju slična biološka i patogena svojstva, ali se razlikuju po antigenoj strukturi. I antigena struktura pojedinih tipova virusa može vremenom da se menja. Ovo se naročito odnosi na tip A, koji je vrlo nepostojan te se menja u toku same epidemije. Poznata su 24 podtipa virusa A. Ne postoji unakrsni imunitet pa je moguće preboleti više puta grip u kratkim vremenskim razmacima. Grip izaziva masovna oboljenja i širi se neverovatnom brzinom pa prerasta u pandemije. Zbog masovnosti infekcije i brzine kojom seširi i dobija ime GRIP koje potiče od francuskog "agriper"što znači zgrabiti,ščepati. U našoj zemlji broj obolelih varira od 45-500.000 obolelih. Inkubacija je kratka 1-2 dana. Počinje naglo iz punog zdravlja sa drhtavicom i skokom temperature. Zatim se javljaju fizička i psihička iscrpljenost, glavobolja, bol očnih duplji, vrtoglavica, znojenje i bol mišića, zglobova i kostiju. Pored ovih opštih simptoma javljaju se znaci zapaljenja disajnih puteva, zapušen nos, kijavica, suvi kašalj. Nakon jednog dana javlja se pojačana sekrecija iz nosa i dolazi do iskašljavanja lepljivog sekreta. U nekomplikovanim slučajevima temperatura traje 3-5 dana, a objektivni nalaz se noramalizuje za 7-10 dana. Rekovalescencija je kratka ali bolesnik dugo oseća fizičku i psihičku iscrpljenost. Danas je zahvaljujući prevenciji broj komplikacija smanjen. Komplikacije su posebno opasne za decu, hronične bolesnike i stare osobe. Najčešće su bakterijske komplikacije: pneumonije, bronhopneumonije, zapaljenje srednjeg uva, sinuzita, redje encefaliti, paralize facijalnog nerva. Dijagnoza se postavlja lako, naročito u toku epidemije: nastaje iz punog zdravlja a podatak o kontaktu sa sličnim bolesnicima ima veliki dijagnostički značaj. Ne postoji kauzalna terapija gripa. Glavni cilj je ublažiti simptome bolesti, smanjiti intoksikaciju , kao i sprečiti i lečiti komplikacije. Simptomatska terapija obuhvata: antipiretike, kapi za nos radi smanjenja sekrecije, borbu protiv suvog kašlja, dehidratacije. Topličajevi, polivitaminska terapija i obavezno ležanje u toku febrilnog perioda a kod starijih i u vreme oporavka. Antibiotici imaju mesta u lečenju komplikacija i njihovoj prevenciji kod starih i hroničnih bolesnika. Opšte zaštitne mere su izolacija bolesnika, izbegavanje velikih skupova,često provetravanje prostorija. U velikim epidemijama: smanjiti obim rada javnih službi, ograničiti posete bolnicama itd. Specifična profilaksa se zasniva na masovnoj aktivnoj imunizaciji . Prisutna je stalna promena tipova i varijanti , imunitet je strogo tipski, pa prvo treba identifikovati virus pa proizvesti odgovarajuću vakcinu. Kada ovakvu vakcinu primi veliki broj ljudi u oktobru , novembru u decembru je stvoren solidan kolektivni imunitet. Imunitet je kratak pa se vakcinacija ponavlja svake godine. Vakcina se preporučuje bolesnicima s kardiovaskularnim i bronho plućnim oboljenjima, dijabetom, Adisonovom bolesti kao i osobe starije od 65 godina. Trudnice treba vakcinisati ako inače pripadaju kategoriji osoba sa povećanim rizikom. Zbog svega napred navedenog neophodno je istaći da se ne treba upuštati u uzimanje lekova na sopstveni rizik, nego se obavezno javiti svom lekaru.
	Služba opšte medicine Doma zdravlja