ŠTA TREBA ZNATI O NARKOMANIJI?

I deo

Doc. dr Goran Z. Golubović
Šta je narkomanija?

To je, zapravo, zastareli naziv za zavisnost o drogama. Vladimir Hudolin /1987/ ovu vrstu zavisnosti definiše kao prekomerno, redovno uživanje droge, zbog  čega nastupa zavisnost /fizička, psihička ili obe/, tj. takvo stanje da bolesnik bez droge više ne može živeti, uz pojavu tolerancije, tj. potrebe za povišavanjem doze, a delovanjem droge dolazi do oštećenja psihičkog i fizičkog zdravlja i širih društvenih šteta. Pored navedene, često se citira i definicija Svetske zdravstvene organizacije, iz 1952.godine po kojoj je zavisnost "stanje periodične ili hronične intoksikacije, štetne za pojedinca i društvo, koja se postiže ponavljanim uzimanjem neke droge /prirodne ili sintetičke/."
Postoji li razlika izmedju intoksikacije, zloupotrebe i zavisnosti od psihoaktivnih supstancija?

Da. Intoksikacija je neadekvatno ponašanje udruženo sa nedavnim unosom droge. Zloupotreba je maladaptivni obrazac korišćenja droge koji dovodi do ponavljanih problema i neželjenih posledica u socijalnoj, porodičnoj ili profesionalnoj sferi života. Intoksikacija i zloupotreba psihoaktivnih supstancija ne spadaju u narkomaniju u užem značenju te reči, ali mogu predstavljati uvod /pripremni stadijum/ u nju. Neki autori povremeno konzumiranje psihoaktivnih supstancija bez razvoja sindroma zavisnosti nazivaju narkofilijom. Medju adolescentima znatno više ima narkofila nego narkomana, tj. osoba koje se samo povremeno intoksiciraju i zloupotrebljavaju drogu.
Postoje li neki precizniji kriterijumi na osnovu kojih bi mogli da razlikujemo pravu zavisnost od droga i zloupotrebu psihoaktivnih supstancija?

DSM-IV klasifikacioni sistem koji koriste psihijatri u SAD-u i drugim anglosaksonskim zemljama daje odvojene kriterijume za zavisnost od alkohola i drugih supstancija i za zloupotrebu psihoaktivnih supstancija.
Da bi se neko proglasio zavisnikom mora da zadovolji najmanje tri od sledećih devet kriterijuma, i to najmanje u trajanju od mesec dana kontinuirano ili u dužem vremenskom periodu ukoliko se simptomi ponavljaju:
- Psihoaktivna supstancija se uzima u većim količinama ili u dužem periodu nego što je osoba želela ili planirala;
- Postojanje snažne želje uz jedan ili više bezuspešnih pokušaja da se prestane sa uzimanjem psihoaktivne supstancije;
- Veliki utrošak vremena da se dobavi i upotrebi supstancija, kao i duže vreme da se osoba oporavi posle dejstva supstancije;
- Učestale intoksikacije ili znaci apstinencijalne krize kod povećanih zahteva na poslu, u školi ili kod kuće. Zanemarivanje obaveza u školi i kod kuće. Odlazak u školu pod dejstvom supstancije ili upotrebe iste u situacijama koje su opasne po sopstveni ili tudji život;
- Napuštanje važnih aktivnosti i obaveza zbog upotrebe supstancije;
- Kontinuirana upotreba supstancije uprkos saznanju o štetnim posledicama;
- Povišenje tolerancije /i do 50%/ da bi se postigao željeni efekat ili intoksikacija. Značajno smanjenje efekta kod kontinuirane upotrebe istih količina psihoaktivne supstancije;
- Karakteristični apstinencijalni sindrom;
- Psihoaktivna supstancija se uzima da bi se umanjili apstinencijalni znaci ili da bi se sprečilo njihovo nastajanje.

Da bi se postavila dijagnoza zloupotrebe psihoaktivnih supstancija potrebno je prisustvo jednog od 2 simptoma, koji u kontinuitetu traju najmanje mesec dana ili se ponavljaju u dužem vremenskom periodu, a drugi kriterijumi koji bi govorili u prilog postojanja zavisnosti nisu zadovoljeni:
- Kontinuirana upotreba psihoaktivne supstancije uprkos saznanju da zloupotreba izaziva probleme na socijalnom, radnom, psihičkom i somatskom /telesnom/ planu: ili-
- Ponavljano uzimanje psihoaktivne supstancije u situacijama koje bi mogle da ugroze  život i zdravlje /vožnja kolima i sl./.