ŠTA TREBA ZNATI O NARKOMANIJI?

II deo

Doc. dr Goran Z. Golubović
Šta su uzroci narkomanije?

Nesumnjivo postoji veći broj uzroka ove pojave. Neki od njih su:
- Biološka predispozicija: neke osobe imaju sniženu aktivnost izvesnih neurotransmitera i neuromodulatora u mozgu. U tom smislu, najviše pažnje je pridavano endorfinima /endogenim opijatima/. Osoba sa niskom aktivnošću endorfina može da pribegne unosu narkotika, koji izazivaju, medjutim, dalju supresiju lučenja endogenih opijata, zbog čega po prestanku unošenja droge nastaje vrlo neprijatan apstinencijalni sindrom.
- Narkomani u većem procentu no ostali ispoljavaju izvesne karakteristike premorbidne ličnosti: emocionalna nezrelost, agresivnost, disocijalnost, loša psihoseksualna prilagodjenost, narcisoidnost, depresivno-anksiozne tendencije itd.
- Porodica narkomana često je emocionalno poremećena, u njoj preovladavaju disfunkcionalni obrasci komunikacije, neretko – sreću se i razni oblici zlostavljanja, kriminalnog – socijalno devijantnog ponašanja. Često su roditelji zavisnika i sami zavisnici – od alkohola ili neke druge psihoaktivne supstancije.
- Kriza u društvu, nedostatak formalnih i neformalnih oblika kontrole, liberalni stavovi po pitanju konzumiranja droge, ali i osećaj beznadja i krize životnog smisla su od ogromnog značaja.
- Konkretni povodi zobg kojih neka osoba podlegne iskušenju da proba drogu su raznovrsni: potreba da se umanji anksioznost /napetost/ ili depresija, radoznalost, bunt protiv ustaljenog sistema vrednosti, znatiželja, strah da se ne bude odbačen od društva sa disocijalnim modelom ponašanja i dr.
Koji tipovi narkomana postoje?

Postoje tzv. jatrogeni narkomani, kod kojih je zavisnost uslovljena uzimanjem leka propisanog od strane lekara. U ovu grupu najčešće spadaju bolesnici sa malignim bolestima /rak/ koji su prinudjeni da uzimaju narkotična sredstva u cilju ublažavanja jakih bolova /npr. – morfijum, valoron, trodon i sl./. Medjutim, u poslednje vreme ovoj grupi mogli bismo priključiti neurotične pacijente koji neopravdano dugo uzimaju anksiolitike /lekove koji ublažavaju napetost/ sa adekvatnim potencijalom /mogu da stvore zavisnost/, poput: Bensedina, Ksalola, Lorazepama i još nekih drugih. Pored navedenih, mnogo su češći neterapijski narkomani, tj. oni uživaoci koji su pribegli samoinicijativnom uzimanju droge. Sa ovakvom praksom se u većini slučajeva počinje u vreme adolescencije, pa je zbog toga ovaj tip narkomanije poznat i kao – adolescentna narkomanija. Mada su jatrogeni narkomani nekada bili u većini, danas je neterapijska narkomanija kudikamo češća.
Koji su simptomi i znaci zajednički za većinu narkomana?

- Psihički: gubitak interesovanja /apatija/, otudjenje od realnosti, psihopatsko ponašanje, depresivnost, sklonost ka suicidu.
- Telesni: neuhranjenost, oštećenje jetre uslovljena hepatitisom B i C, sklonost ka infekcijama uz opšti pad imuniteta, visok rizik od HIV-infekcije, polineuropatije /upale živaca praćene trnjenjem i slabošću – do paraliza/ i konvulzije /epileptička ispoljavanja/.
- Socijalni: konflikti i svadje u porodici, društvena neadaptivnost, loša postignuća u školi ili na radnom mestu, osiromašenje uslovljeno rasprodajom imovine kako bi se došlo do droge, razne forme socijalno devijantnog ponašanja, kao što su: prostituisanje, prevare, a kasnije i – vršenje krivičnih dela u nameri da se obezbedi droga i spreči pojava apstinencijalnog sindroma /sitne kradje, provale, dilerisanje droge i dr./.